Depresija
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 11 | Nivo: Filozofski fakultet

UVOD
“Bolest je stvar duha.”
japanska izreka
Pojam depresije je poznat od davnina, a tek se početkom proslog veka, radovima poznatih psihologa tog vremena počela ozbiljno proučavati. Sam pojam depresije potiče iz latinskog jezika i označava potištenost. Danas postoji tendencija da sa reči "depresija" opisujemo neizbezne periode tuge koje svako od nas oseti s vremena na vreme. Povremena pojava ovakvih kratkotrajnih stanja u zivotu čoveka je sasvim normalna stvar i najčešće se karakteriše kao privremen pad raspoloženja. Česta izloženost stresu, nesanica, gubitak nekoga od bližnjih, itd., najčešci je razlog zbog koga se osećamo loše. Kroz ovakve situacije se često prolazi bez bitnijih posledica.
Ali, ukoliko se pojedinac oseća loše u kontinuitetu od nekoliko nedelja, sasvim je moguće da njegovo stanje više nije bezopasno. Statistika govori da trenutno od depresije boluje 3 do 4 odsto stanovništva industrijski razvijenih zemalja, a svaki peti čovek će doživeti bar jedan depresivan period u životu. Činjenica je da su depresiji čak do tri puta sklonije žene, mada ovaj podatak može da bude posledicačak i toga da muškarci zbog stida ređe traže lekarsku pomoć.
Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će do 2010. već 30 posto ljudi trpjeti od depresivnog poremećaja, a da će 2020. ta bolest biti drugi najčešći uzrok smrtnosti u svetu. Zašto smrtnosti, zar depresija nije kompleksan skup osećanja? Zar se umire od osećanja? Odgovor je da čak 15 procenata depresivnih osoba počini samoubistvo, dok veliki procenat pati od bolesti koje prate depresiju.
Šta su uzroci depresije? Najčešći uzroci depresije su stresni događaji (traume), neki lekovi, alkohol i droge, alergije, prethodne bolesti, genetska sklonost, pa cak i nepravilna ishrana.
Kako da prepoznamo depresiju i kako se leči? Najčešći simptomi su bezvoljnost, ravnodusnost, konstantan osećaj tuge, nedostatak samopostovanja, itd. Takve osećanja najčešće prate i mnoge fizičke tegobe, tako da lekari opšte medicine teško prepoznaju o čemu je tu zapravo reč. Kada se dijagnostikuje, leči se specijalnim terapijama, a kod težih oblika i lekovima, tzv. antidepresivima. Bolovati od depresije ili nekog drugog poremećaja raspoloženja ne znači "biti lud", "glup" ili "nemoralan".Ne postoji razlog zbog kojeg se treba stideti otići psihijatru ili nekome objasniti taj svoj potez. Stid je samo jedna od posledica depresije. Karl G. Jung je jednom rekao da se ni jedan problem ne može rešiti dok se ne prizna njegovo postojanje. Tako je i sa depresijom.
I
Pojam depresije
Depresija je stara koliko i čovečanstvo. Ubraja se ne samo u najranije opisane bolesti u istoriji medicine, nego i u najčešće psihičke poremećaje današnjice. Reč "depresija" poreklom je iz latinskog jezika - latinski depressio potiče od deprimere, što znači potisnuti, pritisnuti, udubiti ili potlačiti.
Depresija je psihički poremećaj karakterisan osećajem bespomoćnosti, izgubljenosti, krivice, usamljenosti i besperspektivnosti. Načini ispoljavanja se razlikuju od osobe do osobe, odnosno ne postoje dva depresivna bolesnika sa istim simptomima. Depresija ne pogađa samo osobu koja od nje boluje, već i njene bližnje. Prema istraživanjima sprovedenim u SAD-u više od 40% rodbine koja živi sa osobom koja pati od ovog poremećaja treba pomoć psihoterapeuta što je posledica života sa takvom osobom. To je još jedan razlog zašto depresiju što pre treba dijagnostikovati i lečiti.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com

 

 

besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!